Врео јулски дан, тачније 23. дан месеца јула и проводимо га са нашим другарима из установе „Ласта“.  Почетком радне недеље јавља нам се  директорка Веснa Ранчић са питањем, да ли радимо и да ли смо ради да угостимо децу, јер многи од њих нису видели пластенике и живот у њима. Наравно да смо ту, због специфичности и живота наше школе. Уследила је наша организација око доласка, која је договорена од стране свих присутних у школи:  Дарка, Оље, Стеве, Јелице, Романце, Јелке и мене.  Ове дане школског распуста проводимо радно у школи, али уз неке другачије прилике и креирамо садржаје баш по нашем укусу.

Стиже договорена среда. Долазе нам весели и радознали другари у друштву својих пратилаца. Прво желе да виде фонтану са рибицама у нашем парку, који пружа нестварну свежину ваздуху у овим јулским данима. Следи шетња стазом око школе уз Јеличину причу о разноликостима и богатству нашег биљног света, која се са пажњом слуша. А право изненађење је иза зграде,  у дворишту школе, јер  сви се гости увек одушеве пространством и садржајем истог: стазом ружичњака, фијакером, летњиковцем, зачинском баштом, хоум мејд стаклеником, тракторима, комбајном, разним прикључним машинама, приколицама, занимљивим алатом у радионици бравара, пољима кукуруза, пластеницима... А наши мали другари  много тога знају. На свој занимљив начин одговарају на наша питања и показују чему шта од виђеног служи. Пожелели су  да седну у тракторе. Неки хоће у  нове са навигацијом, а неки баш у старије моделе за које питају колико су стари и за шта их користимо. На ред  стижу и пластеници са поврћем, где  свако има нешто да каже. Јулски дан нас умара и време је да уђемо у расхлађени део школе. Имамо времена и за гледање кратког  цртаћа по жељи, у кабинету туристичких техничара. Понели су другари по нешто од плодова у нашу наставничку зборницу. Никола констатује да нам је зборница лепа и велика и да би и он волело да имају једну такву у боравку, велику и да се сви овако лепо и удобно сместе. Смејемо се... Затим  следи прича о томе шта су видели и запамтили. Уз помоћ својих пратилаца објашњавају нам шта је и чему служи. А да настава буде још очигледнија, проба се и густира освежавајући сок од парадајза који су правили наши ђаци кувари. 

Пуни приче и утисака, са закаченим беџевима нашег мота школе, растајемо се уз поздраве до новог виђења. Изненада следи једно занимљиво питање нашег другара: „Да ли можемо да се сликамо поред графита и ко је то нацртао?“ Једна група иде и трчкара за мном да се фотографишемо, док  остали улазе полако у превоз. Радује ме да су то приметили, јер многи поред графита прођу, а да га и не примете, не виде.

Одушевили су нас другари, а међу њима је и Илија, наш нови ђак, видно одушевљен, са којим смо се ближе упознали. Лепо смо се састали, видели, подружили и разменили искуства. Када покренемо наше ресурсе у интеракција са својом заједницом, а и шире, видимо колико смо моћни, богати и велики, а у исто време обострано занимљиви једни другима.

Венера Арсенов Бојовић