Понекад ученици оставе такав утисак на тебе да једноставно мораш да поделиш причу са свима. Тог петка 13. на мене су оставили утисак један Никола и једна Николина.

У гужви, метежу, чаврљању, повицима и узвицима чула сам Николинин пискав глас, а потом и видела како се пробија кроз гужву.

• Николина: „Хајде, хајде...дођи овамо, иди тамо...мораш да учествујеш...“

Испред мене се одједном створио Никола.

• Никола: „Добро, шта треба да радим?“
• Николина (у позадини): „Напиши поруку, залепи је тамо на плакат...“
• Ја (настављам): „...добијеш гре-греб ваучер, огребеш и освојиш награду“.
• Никола: „Шта да напишем?“
• Ја: „Напиши било шта о љубави, пријатељству, породици...“

Нисам ни завршила реченицу до краја, а Никола је без оклевања написао:

Прочитала сам наглас његову поруку и на моменат сви около смо занемели, а онда се разлило „Аааааааааааааа...“. Гледала сам Николу испред себе и помислила – баш је храбар и како није у карактеру момака да тако нешто олако напишу. Такође, уопште нисам стекла утисак да је порука написана у емотивном смислу него више са неким поштовањем.

Никола је добио ваучер и освојио кесу чоколадних медењака коју је одмах без имало размишљања поклонио Николини, показујући како је лепо делити и улепшати нечији дан.

Када сам их питала како су се упознали, рекли су да је све почело пре две године у аутобусу на путу до школе.

• Никола: „Неколико другара и ја смо је задиркивали. Ма безвезе скроз. Она није марила уопште.“
• Николина: „Првобитно ми је деловао баш безвезе и ништа нисам хтела да имам са њим.“

Али онда су почели да причају и схватили колико једно друго „контају“.

• Никола: „Николина не драми као остале девојке. Уме да слуша и буде подршка. Ма наставнице, Николина уме да буде такав БРАТ, а то ми много значи.“
• Николина: „Ја сам схватила колико је добар и пажљив. Баш је забаван и лако те орасположи и насмеје.“

Од тада су добри другари, свакодневно се друже и разговарају телефоном.

• Никола је додао: „Написао сам ‘Љубав је Николина’ јер ми је у том тренутку то било Ок и деловало ми је сасвим у реду да јој поклоним медењаке. Са пријатељима делиш.“
• Николина (поносно додаје): „Мислим да позитивно утичем на њега. Прија кад знаш да твоје пријатељство некоме много значи.“

Њихов мали гест подсетио ме је да и ми, наставници, свакодневно учимо од наших ученика – о пажњи, љубазности и истинском пријатељству.

P.S. Велики поздрав за Николу и Николину. Много вам хвала што сте пристали да напишем текст о вама.

 

Текст:
Хајду Тања

Фотографије:
Кебић Јасна и Хајду Тања